14. decembar 2014.
Postoji li ili smo potpuno otupele na sumanuto trošenje para na krpice i ostale "ženske antistresove"?
Odem ja juče u kupovinu, rešim da se malo ponovim, da kupim po koji
poklon koji mi stoji na spisku još uvek neprecrtan, da malo budem deo
prazničnog ludila.
Dete uvalim tati da se malo zanima subotom pre podne.
Sva srećna, malo se našminkam i sredim posle milion godina.
Nema
kolica, nema torbe sa pelenama, užinama, presvlakom
(mislim, strašno je kad shvatite da vam ista količina stvari treba za
dete koje ide u šetnju i za dete koje ide na npr. kraći odmor ?!?); ej,
čak sedim u busu i opušteno kuliram gledajući kroz prozor (obično zveram
okolo hoće li iz kolica poleteti koja cucla, papir, kapa...).
Mali predah za mamu.
Sumanuta decembarska subota u Minhenu.
Božić svuda okolo. Već traje
nedelju dana.
Mirišu kuvano vino i ušećereni bademi. Ljudi mile na sve
strane, svi nose kese, gomile kesa, iz radnje u radnju, iz kupovine u
kupovinu...
Ne hvata me ludilo. Čudno.
Ajd da probam ovu bluzicu, bila bi super uz one pantalone od letos...
Nja! Odoh ja na dečije...
Sat-dva kasnije, posle velike borbe sa ljudima na metro stanici, posle
sudaranja sa dezorijentisanim turistima i nepažljivim kupoholičarima,
eto me pred stanom. Sa kesom u ruci. Mrtva umorna.
Dete skače
tati po glavi. On ko da ga je sunce obasjalo kad me video, smena mu se
završila, "Denis-napast" će sad mamu da maltretira malo, on konačno može
da pogleda na netu vesti i popije kapućino.
Šta je to mama kupila?
Banane.
Za moje "štene".
Pakovanje "Pampers"-a.
Za štene.
Lude karirane termo pantalonice, sivi džemper sa zlatnim tufnama, mnogo lude čarapice.
Ah, nisam li pomenula da je sve u veličini 92?
Da. Sve za moje štene.
I SD kartica za telefon. Da bi imala više memorije za slikanje.
Znate već koga...
Tako da, zaključak sledi: mame su pod večitom šoping groznicom.
Ali ne
onom "normalnom", ženskom.
Nego "dete" šoping groznicom.
Ne možemo bez
njih ni tren.
I kad pobegnemo od njih na tren, opet smo im posvećene 1000%.
Šta da se radi.
We are hopelessly in love with our kids.
No comments:
Post a Comment