Kiselo groždje ili šta nam sve nedostaje...

                                                                                      23. novembar 2014.



Ono sto je ironija života jeste da uvek težimo i žudimo za nečim što nam nije dostupno ili pristupačno u datom trenutku... 

Kad je leto, prizivamo sneg; kad je zima, maštamo o moru i suncu ... tako ti je i sa hranom, rodnom grudom, pa čak i sa porodicom ili prijateljima (želeli mi to da priznamo ili ne).

Kad nismo kod kuće, nedostaju nam sarma i pasulj, Ćevapi (sa velikim "ć"), "Plazma" i "Eurocrem", da skokneš u prodavnicu u po noći, pojedeš jedno parče kod "Bucka" kad se vraćaš kući iz večernjeg izlaska, blejiš sa ortacima do zore uz pivo ispred dragstora na ćosku Skadarlije ili da sediš na zidiću Kališa sa voljenim bićem i posmatraš kako Dunav ljubi Savu...

Onda shvatiš da svi oni koji sve to sada mogu da rade, u stvari priželjkuju tvoje dane...

Maštaju da "skoknu" na neki vikend do jednog od evropskih gradova ( a da ih to ne košta "ko Sv Petra kajgana"); 
psuju što Nutela košta ko da je od zlata mućena, muka im je od "BusPlus"-a i gužvi u saobraćaju, muka im je od politike, lopova, kriminala, nerada; 
mrze svoj "pišljivi" dinar i misle da je nama lako sa "evrićima"; 
smaraju ih skupe napucane radnje koje su uvek pune napucanih tinejdzerki (koje žure da kupe odvratno parče garderobe koje je upravo nahvalila MODNA blogerka koja baš i ne razlikuje ko je kreator a ko političar, pisac ili istorijska ličnost)... 

Onda shvatiš da svi tvoji ortaci jedva da se čuju telefonom jednom u mesec dana, od silnih jurnjava, obaveza oko dečurlije, kombinacija i poslova... nema im ni izlazaka ni piva ni "Bucka"...

Ti ih praktično okupiš kad dodjes kući za praznike.

I onda, za tim stolom u kafiću (ili, u novije vreme, u vreme naših beba i dece, kod nekoga na gajbi), svi mi pljujemo po svojim danima, hvalimo tudje. 
A u suštini, u tom trenutku, baš ništa ništa menjali ne bi. 

Jer život čine bas takve "sitnice". 

Kad se okupiš i k*njaš o svemu sa najboljim ortacima...

p.s. dobro, nešto i ućariš, sutradan odeš kod keve na sarmu...