Lajkujem, dakle postojim. ili Njegovo veličanstvo - "Fejs".

Društvene mreže su zabavne. 
Fotkamo se, dopisujemo, prepucavamo, prozivamo.
One su korisne. 
Savetujemo se, održavamo neke nama bitne kontakte koji se, eto, trenutno, samo mogu održavati putem raznoraznih telefonskih/internet/društvenih veza; tražimo pomoć ili rešenje; delimo lepe i manje lepe vesti koje trebaju biti podeljene...
Spajaju mnoge koji su zbog raznoraznih životnih/društvenih/poslovnih/... obaveza razdvojeni. Na duže ili na kraće.
One su kreativne.
Možemo osloboditi neke svoje talente i vrednosti koje u realnom svetu retko ko može videti i spoznati.

Društvene mreže stvaraju neki virtuelni svet koji je deo našeg realnog sveta. 
Nikako obrnuto. 
Tad nastaje problem.

Priča je uvek ista. Samo faze traju različito, traju kraće ili duže neke ljudske lične borbe.

Čujemo da postoje.
Apsolutno ne podržavamo te gluposti. Nemaš život pa ti treba virtuelni. 
Što bi se s nekim družio preko ekrana kad mogu sa njim kafu popiti...

Malo po malo, desi se da propustimo neki fudbal, neki vic, neku internu šalu. Koja je bila podeljena medju našim najdražima. Na društvenoj mreži, naravno. 
Pa otvorimo profil. U početku NARAVNO bez profilne slike. 
Imamo isključivo nekoliko prijatelja. Ne više od 5.
Nemamo neke posebne aktivnosti tokom prvih dana i nedelja.
Samo ponekad prelistamo profil retkih FB prijatelja.

Izlaze sugestije, ljudi koje možda poznajemo... 
Gle, čoveče, pa nju nisam videla od osnovne škole! Ladno! Daj da joj pustim poruku.

Prolazi vreme...

Spisak prijatelja postaje sve veći.
Tu su sad, pored nekoliko najboljih prijatelja, braće i sestara, još i drugari iz srednje i osnovne (mahom oni sa kojima se nisi video od poslednjeg dana škole), kolege sa faksa, par "bivših", par komšija i brdo poznanika, devojka koja te šiša, par koji je sedeo za istim stolom sa tobom na nekoj svadbi i ... spisak postaje sve duži i duži... kad predje 200, više ni ne znaš ko je sve tu...

I kao i u stvarnosti, oni su tu, ali neke ni ne sretneš danima, mesecima na "news feed"-u, ima onih koji te obaveste o svakom sitnom detalju koji su doživeli u danu, neke rado čitaš i uživaš u nekim fotkama sa raznoraznih destinacija...

Ni ne shvataš da si usisan, uvučen u virtuelni svet. 

Najgore kad sve postane mnogo lično. 
Pa se NEčestitanje rodjendana na profilnoj strani  gotovo ne oprašta ( bez obzira što si bio na rodjišu i oprao sudove posle žurke); originalna pesmica ili gif-animacija se boduje duplo a poruka sa bar 3 hvalospevne rečenice kupuje specijalno mesto u grupi prijatelja sa zvezdicom.
Takodje, lajkovanje i šerovanje je jako zeznuta kategorija.
Ima onih koji su aktivni na mrežama samo da bi pravili nedeljne spiskove onih koji su ih izneverili (u lajkovanju), zapustili ( u komentarisanju) ili potpuno izignorisali (u follow-anju)...

Dodje do toga da, ako sopstvenom mužu ne čestitaš rodjendan preko Fejsa, to ti je ravno razvodu, odmah krenu priče po kraju kako niste u najboljim odnosima.

Ne dao ti Bog da te neko izbriše sa liste prijatelja! 
Nema veze što se u trenutku nisi ni setio da ste bili povezani na mreži jer je jedina interakcija sa tom osobom u poslednjih 10ak godina bilo njegovo slanje i  tvoje prihvatanje zahteva za prijateljstvo.
To je najgora uvreda koju ti neko može učiniti. I ne meri se uvredama iz realnog života.

Možeš da kući guliš paštetu i jogurt, ali valja se nakačiti slika dobrog ručka...

Nužno je okačiti neku perverzno luksuznu sliku sa letovanja, pored auta (koji nije tvoj), ispred hotela(u kome nisi odseo), ispred izloga prodavnica nekih svetskih kreatora(čije modele možeš realno samo na stranici časopisa da omirišeš)...  
Kako kaže u šali jedan moj dobar drugar (ne toliko na Fejsu koliko u realnom životu), apropo ovih "duplih života i reklamiranja sopstvenih dostignuća" : 
"ne idem ja tamo da mi bude lepo, nego da mi drugi zavide."
I tragično je to što je za neke ova deviza zaista vrlo vrlo istinita... Za one kojima se nešto nije desilo, ukoliko nije na Fejsu objavljeno. 
  
Nemojte čitati ovde izmedju redova, pokušavati da nadjete skrivene poruke namenjene "nekom".
Ovo je samo činjenično stanje.
Ja vam iskreno želim da vam ovaj tekst bude zabavan i da se još uvek ne pronalazite u mojim primerima. 

Kontakte sa ljudima treba održavati. 
Socijalizacija oplemenjuje.
Radoznaost je u ljudskoj prirodi, volimo znati pikanterije iz tudjih života.
Volimo biti deo šale, konverzacije.
Uživamo kada nas drugi pohvale, razumeju, podrže.
Društvene mreže su proizvod savremenog doba. Kao mobilni telefon, kao sam internet.
Postajemo zavisni potpuno od njih i tako funkcioniše ovaj svet.
Važno je ostati na zemlji. I ne ući u virtuelni svet.
Jer, internet je odličan sluga a jako loš gospodar.


p.s. Ne zaboravite da lajkujete, a posebno šerujete. 
Jer, obaveštenja stižu. 
I ja sve vidim. 
I pamtim. 
Ko, koliko i kada. 
Pa sad vidite šta vam je činiti. ;)