16.decembar 2014.
Kao ženu, koje vas stvari, koje se mogu kupiti novcem, čine srećnom?
Da li je, na kraju, ipak mnogo bitno šta izaberemo kao slatko zadovoljstvo?
Neko izabere puno skupih cipela i markiranih torbi.
U svom garderoberu, na policama, pažljivo poređanih po boji, sezoni, kreatoru. Većina služi samo kao deo kolekcije (jer je neoprostivo ne posedovati takav apsolutni "must have" a biti "in" faca), služi za posmatranje (umesto bioskopa, knjige ili kafe sa drugaricom), za slikanje i kačenje po profilima, blogovima, za članke u novinama (ako ste poznati)...
Neko voli kozmetiku i parfeme. Do iznemoglosti.
Dvanaest crvenih lakova bezobraznih cena, CD, YSL, Lancome...
(koji po meni imaju samo različita imena, u boji razliku ne vidim); sedam maskara (sa malom četkicom, sa krivom četkicom, za manga-look, za svaki dan...). Pedeset parfema, uglavnom samo par puta naprskanih i zaboravljenih (jednostavno nisu stigli da dodju na red jer su ih novi zamenili- reklamom i cenom).
Neko uživa u konzumiranju hrane i pića.
Ovo donekle mogu da razumem.
Ima smisla trošiti novac na stvari koje ostaju deo nekog iskustva, one se mogu podeliti sa nekim, u njima možete uživati i pamtiti ih.
O, ima još puno ludorija sa kojima žene sebe obraduju.
Ona "kasica-prasica", koliko god zaradjivale (puno ili malo), uvek postoji.
Za neke su to male stvari, za nekoga veće.
Nekome je ceo život jedna velika kasica koju troši i ništa mu nije strast ni radost. Jer mu je sve dostupno.
Za mene, putovanja su ono što mi napuni baterije.
Umesto novih krpica, skupih večera, večernjeg izlaska, tu su moja putovanja.
I ne smeta mi što su iste štikle i stari kaput putovali sa mnom na razna mesta.
Putovanja su nešto što iskusiš u trenutku, obeležiš i tu je zauvek.
Na slikama, u pričama, u sećanju.
Još ako imaš sa kim da ih doživiš, to je neprocenjivo.
Interni dogovor mog dragog i mene, već više od decenije je da nema besmislenih poklona za gomilu "važnih" datuma koji se redjaju tokom godine (rodjendane, razne male i velike godišnjice, dane zaljubljenih i razne osme martove i ostale gluposti koje raduju ponajviše trgovce).
Mi poklonimo jedno drugom nekoliko divnih putovanja.
Kad prodju, ostaje zauvek taj osećaj da si bio negde, sa onim koji ti je mnogo bitan.
Ima li šta vrednije?
Ostane zauvek obeležen onaj trenutak kad me je poljubio u ponoć, na mostu s pogledom na Ajfelov toranj.
I magičan Luvr i ludi Diznilend;
kad smo lutali ulicama Sicilije isprobavajući svaki sladoled;
kiša u Amsterdamu, miris marihuane i "kraljice noći" u izlozima;
lisabonski slatkiši, magla nad okeanom i lude vožnje tramvajima strmim ulicama;
pivnica u Pragu, slikari na Karlovom mostu i čokoladna torta u hotelu "Evropa";
Madrid noću, vino i korida;
zid u Berlinu, sirovost gradskog života i imidž urbanih umetnika na svakom ćošku;
jurcanje sa/za Nevenom po trgovima Firence,
nestvarno lep krivi toranj u Pizi ...
Jedva čekam da vidim Božić u Rimu.
I da bacim jedan novčić u fontanu, sa mojom Nevenom i mojim Petrom (rekoše mi da se fontana renovira i da je čarolija pokvarena, ali, nema veze... i onako ćemo se jednom opet vratiti na "mesto zločina", ako je verovati legendi ;)).
P.S.
Verujem da se mnogi ne slažu sa mojim oduševljenjem putovanjima. I to je ok. Ljudi i ne treba da budu isti i da imaju iste strasti.
Znam, neki će reći i da je novac problem.
Ko još to može da priušti u ovo krizno vreme?
Ali, ako saberemo za koje gluposti tokom godine potrošimo brdo parica, dodje ti na isto.
Moja "kasica-prasica " ide na putovanje.
Cigarete, časopisi, kredit za kilometarske telefonske razgovore, možda neki nov najnoviji mobilni ili gomila novca koja ide na kola i benzin... eto, to je jedan "Airbnb" i low-cost let...
Kao ženu, koje vas stvari, koje se mogu kupiti novcem, čine srećnom?
Da li je, na kraju, ipak mnogo bitno šta izaberemo kao slatko zadovoljstvo?
Neko izabere puno skupih cipela i markiranih torbi.
U svom garderoberu, na policama, pažljivo poređanih po boji, sezoni, kreatoru. Većina služi samo kao deo kolekcije (jer je neoprostivo ne posedovati takav apsolutni "must have" a biti "in" faca), služi za posmatranje (umesto bioskopa, knjige ili kafe sa drugaricom), za slikanje i kačenje po profilima, blogovima, za članke u novinama (ako ste poznati)...
Neko voli kozmetiku i parfeme. Do iznemoglosti.
Dvanaest crvenih lakova bezobraznih cena, CD, YSL, Lancome...
(koji po meni imaju samo različita imena, u boji razliku ne vidim); sedam maskara (sa malom četkicom, sa krivom četkicom, za manga-look, za svaki dan...). Pedeset parfema, uglavnom samo par puta naprskanih i zaboravljenih (jednostavno nisu stigli da dodju na red jer su ih novi zamenili- reklamom i cenom).
Neko uživa u konzumiranju hrane i pića.
Ovo donekle mogu da razumem.
Ima smisla trošiti novac na stvari koje ostaju deo nekog iskustva, one se mogu podeliti sa nekim, u njima možete uživati i pamtiti ih.
O, ima još puno ludorija sa kojima žene sebe obraduju.
Ona "kasica-prasica", koliko god zaradjivale (puno ili malo), uvek postoji.
Za neke su to male stvari, za nekoga veće.
Nekome je ceo život jedna velika kasica koju troši i ništa mu nije strast ni radost. Jer mu je sve dostupno.
Za mene, putovanja su ono što mi napuni baterije.
Umesto novih krpica, skupih večera, večernjeg izlaska, tu su moja putovanja.
I ne smeta mi što su iste štikle i stari kaput putovali sa mnom na razna mesta.
Putovanja su nešto što iskusiš u trenutku, obeležiš i tu je zauvek.
Na slikama, u pričama, u sećanju.
Još ako imaš sa kim da ih doživiš, to je neprocenjivo.
Interni dogovor mog dragog i mene, već više od decenije je da nema besmislenih poklona za gomilu "važnih" datuma koji se redjaju tokom godine (rodjendane, razne male i velike godišnjice, dane zaljubljenih i razne osme martove i ostale gluposti koje raduju ponajviše trgovce).
Mi poklonimo jedno drugom nekoliko divnih putovanja.
Kad prodju, ostaje zauvek taj osećaj da si bio negde, sa onim koji ti je mnogo bitan.
Ima li šta vrednije?
Ostane zauvek obeležen onaj trenutak kad me je poljubio u ponoć, na mostu s pogledom na Ajfelov toranj.
I magičan Luvr i ludi Diznilend;
kad smo lutali ulicama Sicilije isprobavajući svaki sladoled;
kiša u Amsterdamu, miris marihuane i "kraljice noći" u izlozima;
lisabonski slatkiši, magla nad okeanom i lude vožnje tramvajima strmim ulicama;
pivnica u Pragu, slikari na Karlovom mostu i čokoladna torta u hotelu "Evropa";
Madrid noću, vino i korida;
zid u Berlinu, sirovost gradskog života i imidž urbanih umetnika na svakom ćošku;
jurcanje sa/za Nevenom po trgovima Firence,
nestvarno lep krivi toranj u Pizi ...
Jedva čekam da vidim Božić u Rimu.
I da bacim jedan novčić u fontanu, sa mojom Nevenom i mojim Petrom (rekoše mi da se fontana renovira i da je čarolija pokvarena, ali, nema veze... i onako ćemo se jednom opet vratiti na "mesto zločina", ako je verovati legendi ;)).
P.S.
Verujem da se mnogi ne slažu sa mojim oduševljenjem putovanjima. I to je ok. Ljudi i ne treba da budu isti i da imaju iste strasti.
Znam, neki će reći i da je novac problem.
Ko još to može da priušti u ovo krizno vreme?
Ali, ako saberemo za koje gluposti tokom godine potrošimo brdo parica, dodje ti na isto.
Moja "kasica-prasica " ide na putovanje.
Cigarete, časopisi, kredit za kilometarske telefonske razgovore, možda neki nov najnoviji mobilni ili gomila novca koja ide na kola i benzin... eto, to je jedan "Airbnb" i low-cost let...
No comments:
Post a Comment